среда, 15. август 2012.

Svadba


Nikada nisam voleo svadbe, narocito one rodacke. Tada tetke i strine i sva ona mnogobrojna rodbina prilaze i štipkaju obraze i benave se kao da sam još uvek osnovac.- Vidi ga molim te, kao šecer, da ga pojedeš. Koliki si porastao. Ma da te još jednom ljubnem...
Vec sam se naježio i dok ovo pišem. Grozno. Da nema one dobre klope i namontirane ženskadije, isfolirao bi neku boljku svaki put, samo da ne moram da idem. A i šta drugo da radi srednjoškolac, i to onaj napaljeni (24 sata) nego da snima situaciju na podijumu za igru. A kad još pride dode neko kolo (i to ono brzo), oci da ispadnu. Neki put mislim da su kolca i pravljena, da neka bujna seka, poskakuje za nekog ustreptalog junošu. Kladim se da bar polovina muškog sveta na svadbi, ili bar oni trezni, gledaju taj prenos uživo, a ne mladu ili (daleko bilo) mladoženju.
Tako je bilo i prošle jeseni. Odosmo cak u Novi Sad. Neki rodak koga za koga i nisam siguran kako izgleda se ženio. Moj cale kao po dobrom starom obicaju, nema šanse da zaobide neki takav dogadaj, a naravno obaveza je da se potrpa i cela porodica. Hajde sestra je još mala, što nju vode, to mogu i da razumem. Ali što mene? Nije vredelo moje moljakanje, ubedio me jednostavno.
- Ako ne kreneš, neceš ici sa društvom na more letos! Matori je genije kada trebanekog da natera na nešto. I naravno pretrpeo sam kanonadu štipanja, ljubljenja i svega ostalog. Svog me ulipali, k'o da sam se ja ženio. Strašno. Medu svim onim pijanim, veselim ljudima, zapade mi oko na jednu malenu crnku. Sedela je medu mladinim zvanicama, sa nekim matorcima , verovatno cale i keva. Prava mala bombica. Nije bila veca od 160, ali skladnijeg bica na svadbi nije bilo. Buljio sam k'o sovuljaga u nju. Nisam popio niti jedno pivo, a napio sam se samo od gledanja. Morao sam bliže da je osmotrim. Neki ljudi odmah preko puta nje ustadoše da igraju, pa se ja spretno prebacih na njihovo mesto. Malo se iznenadi kad sedoh naspram nje, ali vec sledeceg trenutka se nasmeja. Kakav je samo to bio osmeh! Znate one ljude za reklame za neku zubnu pastu. Takve zubice je imala. Moraš da zažmiriš od njihove beline. Pokušavala je nešto da mi kaže, ali nije išlo. Neki teški narodnjak se becio sa zvucnika, a pošto je svadba vec odmicala, "oštecenje" bubnjica je bilo u završnoj fazi. I tada uradi nešto što i dan danas sanjam. malo ustade, previ se preko stola da mi se približi. Kakve su to grudi. Stegnute u neki crni korset, samo što ne poiskakaše. Da sam dete sisao bih do 18-e.
- Ko si ti?
Pitala je i na moju veliku žalost, vratila se nazad. Naravno ni ja nisam mogao da joj odgovorim, zbog onog istog "narodnjackog" problema. Samo sam slegao ramenima, pokazujuci na zvucnik u blizini. Pokušah da iskoristim situaciju pa joj mahnuh rukom ka izlazu, pitajuci je da mi se pridruži. Klimnu glavom i na moje zaprepaštenje, jedva ustade. Bila je poprilicno pijana. Malena se pridržavala, za sve na šta je mogla. Na kraju me pozva da joj pomognem. Uhvatih je pod ruku i lagano izvedoh napolje. Cim izadosmo, poceh da zevam, da bar malo "razradim" uši. Zujanje postade podnošljivije. Ona me pogleda, malo treznije, valjda je onaj vazduh otrezni.

- Ala si ti visok. Morala bih da se popnem na neku stolicu da te poljubim.
- Eh, ja sam ti Cernobil generacija, radijacija je povecala neke stvari na nama, ukljucujuci i visinu (i još po nešto), ali nemoj da brineš, sagnucu se da ti olakšam. Kikotala se, široko pokazujuci one perfektne zube.
- A ko si ti, nikako da te pitam? Nisi sa Danijeline (mlada) strane?
- Ne, ja sam infiltrirani pretstavnik mladoženjine strane, sa zadatkom da ispipam sve što može biti od interesa na onoj drugoj, mladinoj strani. I dalje se smejala. Bila je toliko pijana, da kad bih citirao i delove iz dnevnika RTS-a i to bi joj bilo smešno, što zapravo i nije neko poredenje, jer je tamo i inace sve smešno.
- Vodi me negde da sednem, nekako sam nesigurna na nogama. Kud sad da te vodim, napolju samo parkirani automobili i ništa više. Na kraju nisam imao kud. Krenuh medu parkirana kola i proveravah da li imaju neka otkljucana. Naravno k'o za inat, nadoh jednog juga. Vlasnik i nije imao razloga da ga zakljucava, ko bi ga i ukrao. Odmah je smestih na zadnje sedište.
- Vau, kako ti je dobar ovaj auto!
Ne da je bila pijana, nego se uletvila do kraja. Verovatno sam joj i ja izgledao k'o Bred Pit. A da se ja pitam, onog bolesnika što je konstruisao juga, treba komisijski pretuci na sred Terazija. Polomih se nameštajuci se pored nje. Zatvorih vrata i nastade mrak. Ko bi rekao, ono svetlo u jugicu još radi!
- Ej, gde si nestao, sad ne mogu da te vidim.
- Pa to i jeste cilj, ovde i treba da bude mracno. Neceš valjda da svi gledaju šta to radimo.
- A šta mi to radimo?
- Sve ono što hoceš.
Malecka je polako dolazila sebi.
- Ti si se baš žestoko napila. Jesu li ti ono matorci pored tebe?
- Jesu, a što pitaš?
- Oni se ne bune zbog toga?
- Šta imaju i da se bune kad nemaju pojma. Celo vece pijem banbus i dus-vodku. Oni gledaju
u gornji kraj, a ja dolivam.
Kad bi se nasmejala, osvetljavala bi celog jugica onim svojim belim zubima.
- Hajde reci mi opet, šta mi to ovde radimo?
Umesto da joj odgovorim, privukoh je snažno i poljubih. Na moje iznenadenje, ne da se nije bunila, vec navali lavovski na mene. Vodila je igru. Grickala mi je usne, a prstima prolazila kroz kosu. Bombica, prava bombica. Dugo me je ljubila. Puštao sam rukama na volju. Šarao sam svuda po tom cvrstom telu.
- Nestaško!

Samo bi kratko procedila i nastavljala. Nije joj dugo trebalo, da pronade moju nabreklinu. Kad me je dotakla, onako preko pantalona, kao da me pecnula struja. Rukom ga je pritiskala, dok na kraju nije otkopcala šlic. Izvukla ga napolje i vrlo nežno povlacila. Imala je male šake. Osecao sam da je jedva uspevala da ga obuhvati. Odjednom se sklupca u ugao u skliznu nadole. Polako ga liska sa donje strane, a potom prevlaci od korena do vrha. Naposletku ga usisa unutra do kraja. Majstorski je to radila, i to na tako ogranicenom prostoru. Svukao sam pantalone, da i njoj i meni bude lakše. ali cim sam to uradio, prestade, i prekoraci me. Sedela mi je u krilu i zverski ljubila. Bila je toliko malena, da se komotno namestila na mene. Osecao sam joj ribicu preko gacica. Kako sam samo hteo da udem unutra. Osetila je i ona to, ali nije se skidala. Samo se malo podigla i pomerila gacice u stranu. Ušao sam lako. Bila je vlažna kao gejzir. Sela je na njega do kraja, a potom je ritmicno pocela da se diže i spušta. Onaj jadni primerak srpske automobilske industrije je škripao k'o da ga fap gazi. U trenutku sam pomislio da ce svakog momenta neko naici da vidi o cemu se radi. Zapravo nije me više bilo briga za bilo šta. Imao sam je.
Stenjala je i pri tom govorila nerazumljivo neke glasove. Uspevao sam da razaznam samo par reci...Jace... tvrd je... Ubrzavala je ritam jececi sve jace. Polomice i mene i ovo jadno kartonsko sedište. Nabijala se jako, menjajuci ugao. Prodirao sam cas pravo, cas odozdo. Stezala je picu i vec sam bio blizu da se prospem. Ubrzala je i najednom se ukocila i jako me zagrlila. Ispustila je jedno dugacko mmmmmm. Osetila je da nisam došao do kraja, i vec sledeceg momenta, njene usne su zamenile njenu mackicu. Sisala me do besvesti, samo par trenutaka i završio sam.
- Nevaljalce!
Procedila je kroz smešak. Privila se uz mene, pri tom proveravajuci moju kitu.
- Je li i ovo ovoliko zbog Cernobila?
- Naravno, tu su se desile najvece promene.
- Neka korist i od Cernobila.
Ostali smo tako neko vreme. Cuteci. Bombica je lagano dolazila sebi. kad bi me i nešto pitala, pricala je razgovetnije i smislenije. Napolsetku predloži da se vratimo. Nekako navukoh pantalone, mada ni sam nisam siguran kako. i izadosmo napolje. Svadba je vec bila na zalasku. Neki su se vec "pakovali" da krenu kuci. Medu svima njima primetih i mog matorog kako nervozno šetka kraj našeg automobila.
- Gde si ti klipane do sada. Hoceš da prenocimo ovde?
Cale je bio besan k'o ris. Oci su mu bile crvene, ili od besa ili od pica nema veze, svejedno sam nadrljao.
- Oprostite, ja sam kriva, izgubili smo pojam o vremenu. Vaš sin je tako zanimljiv, tako pametan, pa smo imali i suviše tema za razgovor. Malena se pozdravi sa potpuno izgubljenim matorim i odšeta, sada potpuno trezno, nazad u galamu i muziku. Keva i sestra su se vec smestile u auto, a cale me je gledao dugo, ni sam nije znao šta da radi. Napokon mi pride i šapnu mi.
- Je li sine, šta si ti radio sa onom lepoticom?

- Ništa cale, bacili smo partiju tablica.
Samo mi je lupio cvrgu, i pogledao ispod oka. U povratku sam dremao na prednjem sedištu, i smeškao se u mraku, kad bi se setio kako je ovo bila dobra svadba. A onda me cale upita.
- Je li, kako se zove ona tvoja "drugarica". Stadoh na trenutak...
- Cale, stvarno nemam pojma!

Нема коментара:

Постави коментар